Glavni uzroci kraha braka:
-
Nedostatak komunikacije:
- Jedan od najčešćih uzroka problema u braku je nedostatak otvorene i iskrene komunikacije. Kada partneri prestanu da razgovaraju o svojim osećanjima, potrebama i problemima, nesporazumi se mogu nagomilavati, što dovodi do udaljavanja i nesreće u vezi.
-
Prevara i nepoštovanje:
- Prevara, bilo fizička ili emocionalna, može biti nepovratni udarac za brak. Izgubljeno poverenje često je teško obnoviti, a partneri se mogu osećati izdano i povređeno. U nekim slučajevima, varanje je simptom dubljih problema u vezi koji su se nakupljali tokom vremena.
Dr Zoran Milivojević, priznati psihoterapeut i autor brojnih knjiga o psihologiji ljubavi, istražuje ključne uzroke nesrećnih brakova i daje savete za ostvarivanje stabilnih i ispunjenih partnerskih odnosa. Tokom svojih dugogodišnjih terapija u Beogradu i Ljubljani, Milivojević je stekao značajno iskustvo u pomaganju bračnim parovima, razmatrajući različite aspekte koji utiču na kvalitet njihovih odnosa.
Biranje partnera: Ne samo srce, već i razum
Milivojević ističe da je vrlo važno prilikom biranja partnera ne osloniti se isključivo na emocionalnu stranu, odnosno srce, već i na racionalnu procenu. Kako on objašnjava, “spojite srce s mozgom”. Zaljubljenost, iako snažan emocionalni impuls, nije dovoljna da se uspostavi dugoročan i stabilan brak. Često se desi da ljudi u početku veze veruju da će ljubav sama rešiti sve probleme, ali se ubrzo suoče s nesuglasicama koje nastaju zbog različitih koncepcija veze.
Zato, kako Milivojević savetuje, treba postaviti pitanja i razmisliti o stvarima kao što su:
- Da li partner želi decu?
- Kakav je njegov odnos prema novcu i radnim obavezama?
- Koji su njegovi stavovi o odgoju i roditeljskim odnosima?
- Kako reaguje u konfliktima?
Takve informacije mogu biti presudne u odlučivanju o trajnosti i stabilnosti veze. Na primer, ako je jedan partner radoholičar, a drugi se oseća zapostavljeno, to može izazvati dugoročne probleme u vezi.
Problemi sa seksom i ljubomorom
Seksualni život parova takođe igra ključnu ulogu u uspehu njihove veze. Milivojević ističe da nakon faze zaljubljenosti, seksualna dinamika može postati problematična. U početku, parovi često doživljavaju hiperseksualnost, ali kako vreme prolazi, dolazi do smanjenja seksualne aktivnosti, što može izazvati frustracije i nezadovoljstvo.
Takođe, problematična može postati i ljubomora. Iako u početku može biti prikrivena, ljubomora se vremenom razvija i postaje ozbiljan problem u vezi. Ljubomorni partneri često osećaju da ne zaslužuju ljubav ili imaju strah da će ih partner ponovo povrediti, što stvara napetost i nesigurnost.
Kulturološke razlike u pristupu ljubavi
Milivojević takođe istražuje kulturološke razlike u pojmu ljubavi i zaljubljenosti. Na Zapadu, zaljubljenost se smatra osnovom za izbor partnera i često je povezana s idejom “sreće u ljubavi”. Međutim, Milivojević napominje da zaljubljenost nije univerzalni ljudski osećaj. Na primer, u Aziji i Africi, gde ne postoje isti mitovi o ljubavi i sreći, ljudi biraju partnere na temelju drugih kriterijuma, a njihovi brakovi su često stabilniji.
U ovim kulturama, ljubav nije cilj sama po sebi, već sredstvo za postizanje drugih životnih ciljeva, kao što su preživljavanje, stvaranje porodice i briga o deci. Ljubav, prema ovoj perspektivi, postepeno se gradi kroz racionalni odabir partnera, a ne isključivo kroz zaljubljenost.
Sasvim drugačiji pristup ljubavi i braku
Milivojević se protivi potpunom preuzimanju ovog kulturološkog modela na Zapadu. Ipak, smatra da bi mnogi naši problemi u vezi mogli biti rešeni ako bismo prestali da brkamo ljubav i zaljubljenost. Trećina brakova se raspada, trećina živi u nezadovoljavajućim odnosima, dok samo trećina ljudi u braku oseća ispunjenje. Ove statistike ukazuju na problem u shvatanju ljubavi, koji se često temelji na nerealnim očekivanjima i mitovima o savršenim vezama.
Zbog toga, kako kaže Milivojević, sve više žena u kasnim 30-im godinama ima problem sa pronalaženjem partnera zbog nerealnih kriterijuma o tome kakav partner im je potreban. Često, te žene, iako lepe i uspešne, ne mogu da pronađu “pravog” partnera, što dovodi do odlaganja majčinstva i smanjenja nataliteta, što ima dugoročne negativne posledice na društvo.
Oprostiti prevaru?
Jedno od najdelikatnijih pitanja koje se često postavlja u partnerskim terapijama jeste opraštanje prevare. Milivojević savetuje da se prevara može oprostiti ukoliko partner prizna svoju grešku i iskreno se pokaje. Bitno je da druga strana ne insistira na detaljima, već da partner koji je prevario izrazi želju da ostane u vezi i obeća da se to neće ponoviti.
Za Milivojevića, ključ uspešnog odnosa je iskrenost, empatija i spremnost na rad na sebi i vezi.
Zaključak
S obzirom na sve ove aspekte, jasno je da je održavanje stabilnog i srećnog braka mnogo složeniji proces od jednostavne zaljubljenosti. Potrebno je uzeti u obzir brojne faktore, od kompatibilnosti u pogledu stavova, vrednosti, komunikacije i drugih osobina, kako bi veza bila dugoročno ispunjavajuća i stabilna.
