Lola je započela svoju karijeru krajem 1950-ih, a njena interpretacija šansona i zabavne muzike donela joj je veliku popularnost. Njen snažan i emotivan glas bio je prepoznatljiv, a njene pesme su često bile lirske i nostalgične.
Još u ranim godinama, Lola Novaković je pokazala izuzetan talenat, a već sa 22 godine primljena je u Radio Beograd kao vokalni solista. Njena muzička karijera ubrzo je krenula uzlaznom putanjom, obeležena brojnim hitovima, prestižnim nagradama i uspešnim koncertima. Njeni emotivni nastupi osvajali su publiku širom Jugoslavije, što joj je donelo status jedne od najvećih muzičkih zvezda tog vremena.
Uspon na Evroviziji i Muzička Slava
Jedan od najznačajnijih trenutaka u njenoj karijeri dogodio se 1962. godine, kada je nastupila na Pesmi Evrovizije sa pesmom “Ne pali svetla u sumrak”. Ovaj nastup doneo joj je visoko četvrto mesto, što je bio ogroman uspeh za tadašnju Jugoslaviju. Ova pesma postala je njen zaštitni znak, a učvrstila je Lolinu poziciju na muzičkoj sceni kao jednu od najupećatljivijih izvođačica svog doba.
Međutim, iako je njen profesionalni uspeh bio nesporan, mediji su često više prostora posvećivali njenom privatnom životu, nego muzičkim dostignućima.
Ljubavni život i Brakovi
Lola Novaković se tokom svog života udavala tri puta, što je često bilo predmet interesovanja javnosti.
- Prvi brak je sklopila sa profesorom Borom Kragujevićem, ali je trajao samo dve godine.
- Drugi brak je bio sa Milom Jovanovićem, za koga se udala 1966. godine, ali su se razveli 1970.
- Treći brak, koji je izazvao najviše komentara, bio je sa Draganom Antićem, estradnim umetnikom koji je bio deset godina mlađi od nje. U tadašnjem konzervativnom društvu, ova veza je izazivala brojne spekulacije i komentare. Ipak, njihov brak je potrajao do 2000. godine, kada su se razveli, a Lola se povukla iz javnog života.
Povlačenje iz Javnosti i Poslednje Godine
Nakon razvoda, Lola je odlučila da se povuče sa muzičke scene. Povremeno se pojavljivala na koncertima i u predstavama Pozorišta na Terazijama, gde je bila stalni član. Ipak, godine su prolazile, a ona je postajala sve više zaboravljena.
Na kraju svog života, živela je u potpunoj samoći. Preminula je 2016. godine u svom stanu na Ceraku. Kada su je pronašli, sedela je u fotelji kao da mirno spava, ali nažalost, bila je mrtva.
Jedna od njenih poslednjih želja bila je da ne bude sahranjena u Aleji velikana, već na skromnijem mestu, što je pokazivalo njeno razočaranje u medije i društvo.
Tragičan Kraj i Zaborav
Na dan njene sahrane, dogodio se sraman incident – njen stan je opljačkan. Lopovi su odneli brojne vredne predmete, a ova vest nije odmah dospela u medije, već tek tri meseca kasnije, zahvaljujući insistiranju njenih bliskih prijatelja.
Njena smrt nije bila adekvatno ispraćena u javnosti. Informativne emisije su joj posvetile tek nekoliko rečenica, a novine su objavile iznenađujuće malo tekstova o njenom odlasku. Mnogi su smatrali da je ovakav tretman nepravedan prema ženi koja je decenijama bila simbol Beograda i jugoslovenske muzike.
Nasleđe Koje Ne Sme Biti Zaboravljeno
Lola Novaković je pevala generacijama, ostavila neizbrisiv trag u domaćoj muzici i predstavila Jugoslaviju na evropskoj sceni sa dostojanstvom. Njene pesme su postale evergrin, a ona simbol jedne prošle, ali nezaboravne ere.
Njene reči u pesmi:
“Moj Beograd, srce ima, i u srcu ljubav čistu Beograd ruke širi svima, svakom radost pruža istu.”
ostaju kao podsećanje na umetnicu koja je Beogradu dala sve što je imala.
Danas, kada razmišljamo o njenoj sudbini, postavlja se pitanje: Ako ne poštujemo one koji su nas zadužili svojim delom, šta nam ostaje?
Nažalost, ironija je u tome što često pamtimo ljude i događaje vredne zaborava, dok zaboravljamo one koji su zaista vredni sećanja.
