Krvni pritisak predstavlja pritisak koji krv izvršava na zidove krvnih sudova dok cirkuliše kroz telo. Očitavanje krvnog pritiska se obično prikazuje kroz dva broja. Prvi broj predstavlja sistolni pritisak (poznat kao “gornji pritisak”), dok drugi broj označava dijastolni pritisak (poznat kao “donji pritisak”). Na primer, ako je vaš krvni pritisak 120/80 mmHg, prvi broj (120) je sistolni, a drugi broj (80) dijastolni pritisak. Normalan krvni pritisak bi trebao biti 120/80 mmHg ili niži.
Šta je visok krvni pritisak?
Hipertenzija je stanje u kojem je krvni pritisak viši od normalnog, a u poslednjim decenijama postala je jedno od najčešćih oboljenja. Hipertenzija se obično definiše kao krvni pritisak veći od 120/80 mmHg, ali manji od 140/90 mmHg, i ovaj raspon se naziva prehipertenzija. Održavanje krvnog pritiska unutar normalnih vrednosti je ključno jer može značajno smanjiti rizik od ozbiljnih bolesti, kao što su srčane bolesti, moždani udar i bolesti bubrega.
Važno je napomenuti da visok krvni pritisak obično ne izaziva simptome, što znači da mnogi ljudi nisu ni svesni da imaju povišen krvni pritisak dok ne dožive ozbiljan zdravstveni problem, kao što su srčani ili moždani udar. Zbog toga je važno redovno pratiti krvni pritisak. Ako je previše povišen, smanjenje krvnog pritiska može značajno smanjiti rizik od tih opasnih stanja.
Uzroci visokog krvnog pritiska
Jedan od glavnih faktora koji doprinosi nastanku visokog krvnog pritiska je nedostatak fizičke aktivnosti, što dovodi do smanjenja snage srčanog mišića i pogoršanja cirkulacije. Nezdrava ishrana, bogata masnim i slanim namirnicama, kao i gojaznost, takođe su povezani s povišenim krvnim pritiskom. Pravilna ishrana i redovno vežbanje mogu imati veliki uticaj na održavanje krvnog pritiska unutar normalnih granica.
Kako se leči visok krvni pritisak?
Lečenje visokog krvnog pritiska može biti vrlo uspešno ako se primenjuju odgovarajuće promene u životnim navikama i, ukoliko je potrebno, lekovi. Ako vam je lekar prepisao lekove za krvni pritisak, važno je da ih redovno uzimate, jer to može sprečiti srčani udar, moždani udar i probleme sa bubrezima. Ako imate bilo kakvih zabrinutosti u vezi sa nuspojavama lekova, obavezno se posavetujte sa svojim lekarom koji može prilagoditi dozu ili promeniti lek. Redovno uzimanje lekova može spasiti život.
Međutim, i pored lekova, najvažniji deo lečenja je zdrav način života. To uključuje:
- Redovno vežbanje – najmanje 150 minuta umerenog aerobnog vežbanja svake nedelje.
- Ne pušiti – pušenje je jedan od glavnih faktora koji pogoršava hipertenziju.
- Umjereno konzumiranje alkohola – preporučuje se do dva pića dnevno za muškarce i jedno piće dnevno za žene.
- Održavanje zdrave telesne težine – gubitak kilograma može značajno smanjiti krvni pritisak.
- Zdrava ishrana – povećanje unosa voća i povrća i smanjenje soje u ishrani.
- Konzumiranje ribe bogate omega-3 masnim kiselinama, što može doprineti smanjenju krvnog pritiska.
Za mnoge ljude, zdrave promene u životu mogu biti dovoljne da drže krvni pritisak pod kontrolom, ali u nekim slučajevima, kada je pritisak previše visok, potrebni su i lekovi.
Kada su lekovi potrebni?
Ako je vaš krvni pritisak veći od 140/90 mmHg, ili ako je 130/80 mmHg ili više u slučaju da imate dijabetes ili bolesti bubrega, lekar će vam verovatno preporučiti lekove. Nekim osobama je potrebno uzimanje dva ili više lekova kako bi postigle normalne vrednosti krvnog pritiska, jer samo jedan lek možda neće biti dovoljan.
Lekovi mogu pomoći u štititi vitalne organe kao što su srce, bubrezi i mozak. Promene životnih navika ostaju ključne, čak i kada je potrebno koristiti lekove.
Zaključak
Visok krvni pritisak postao je ozbiljan globalni problem, ali s pravilnim pristupom može se uspešno kontrolisati i lečiti. Redovno praćenje krvnog pritiska, zdrav način života i, ako je potrebno, lekovi, mogu smanjiti rizik od ozbiljnih komplikacija poput srčanih bolesti i moždanog udara. Uzimanje lekova, u kombinaciji sa zdravim navikama, može poboljšati kvalitet života i značajno smanjiti zdravstvene rizike.
